Sudbina dolara će oblikovati finansijska tržišta u 2019

Dolar je zasnovan na očekivanju da će rast BDP-a u Americi značajno usporiti. Prošle godine je to podstaknuto smanjenjem poreza. Taj stimulans će nestati. Povećanje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi će zagristi jače. Faktor je niža cijena nafte. To šteti investicijama u američkim regionima škriljaca, ali je blagodat za zemlje uvoznice nafte u Aziji i Evropi. Američka berza je relativno skupa. Njegovi tehnološki dragi više ne izgledaju neranjivi. Ukratko, izuzetan period za američku ekonomiju se bliži kraju. Dolar bi takođe trebao izgubiti tlo pod nogama.

Ali ne još. U novembru je Mansoor Mohi-uddin iz NatWest Markets postavio tri preduslova za odlučujući zaokret dolara: "pauzu" od strane Fed-a, dogovor o okončanju američkog trgovinskog spora s Kinom i znakove oporavka u eurozoni ekonomija. Prvi je sada manje prepreka. Šef Fed-a, Jerome Powell, nagovijestio je 4. januara da bi mogao odgoditi daljnja povećanja kamatnih stopa. Nastavljeni su pregovori o trgovini sa Kinom. Ali ekonomski podaci iz Evrope i dalje su slabi. Kamatne stope u Americi možda neće mnogo dalje rasti, ako uopće rastu, ali su ipak više nego u Japanu ili zoni eura. Posjedovanje dolara i dalje se isplati.

Kako bi se to moglo promijeniti? Uopšteno govoreći, postoje dva scenarija. U prvom, oblaci trgovinskog rata počinju da se rasturaju. Smanjenje poreza i labavija monetarna politika u Kini počinju da stimulišu potrošnju privatnog sektora. To uzburkava druge azijske ekonomije, što zauzvrat pojačava aktivnost u zoni eura, koja se u velikoj mjeri oslanja na potražnju tržišta u razvoju. Prinosi na obveznice rastu u očekivanju da će kamatne stope rasti u Evropi. One padaju u Americi, jer trgovci počinju da snižavaju cijene. Dolar pada prema evru. Blagi Brexit podiže funtu. Kapital se gura na tržišta u razvoju, u potrazi za boljim prinosima. Berze rastu, posebno izvan Amerike. Svi odahnu. Osećam se ponovo kao 2017.

U drugom scenariju, jaz između rasta BDP-a u Americi i drugdje također se smanjuje. Ali u ovom slučaju to radi isključivo zbog usporavanja u Americi, a ne zbog boljih vijesti drugdje. Trgovinski spor eskalira. Kontinuirana neizvjesnost znači da se kinesko smanjenje poreza štedi, a ne troši. Daljnja slabost u Kini uzrokuje slabljenje drugih tržišta u nastajanju. Pokazalo se da slaba tačka u ekonomiji evrozone nije privremena, već odraz slabe izvozne tražnje. Rizična imovina se prodaje širom sveta. Dolar naglo pada u odnosu na jen i švajcarski franak, uobičajene rupe za paničare. Evro ostaje slab. Nedostatak sigurnih valuta dovodi do rasta cijene zlata.

Koliko će stvarnost biti u skladu sa jednim ili drugim od ovih scenarija, mnogo zavisi od toga šta se dešava u Kini. Trgovinski sporazum sa Amerikom bi podstakao valute tržišta u razvoju u odnosu na dolar, kao i efikasan fiskalni stimulans. Put kojim dolar ide u odnosu na valute bogatih zemalja zavisi od usporavanja u Americi, kaže Kit Juckes iz Société Générale, francuske banke. Ako je iznenada, dolar pada u odnosu na jen. Ako je postepen, pada u odnosu na euro.

Način na koji dolar pada će biti oblikovan događajima i zauzvrat će ih oblikovati. Stratezi JP Morgan savjetuju investitore koji su oprezni u prodaji rizične imovine da se osiguraju kupovinom jena, švicarskog franka i zlata – imovine koja će vjerovatno porasti ako stvari postanu teške. Ako je pad sve što je ostalo, važno je da imate nešto da ga ublažite.